Ana i Aleksandar žive na Aljasci duže od sedam godina. Njihov zajednički život izmešten iz domovine bio je ispunjen željom da zajedničko DA kažu tamo gde su im najmiliji, gde su porodične kuće, poznati krajevi i pesme koje greju dušu.
Njihova svadbena bajka počela je 2019. godine u prelepoj Boki Kotorskoj, u Perastu, na ostrvu Gospa od Škrpjela. Upravo tamo Aleksandar je organizovao prosidbu – iznenađenje. Zaprosio ju je na kolenima, Ana je rekla DA, nakon čega se začuo aplauz (do tada skrivenih) rodbine i prijatelja. Kao u filmovima. 🙂
Ana iz Crne Gore, Aleksandar iz Srbije; selo Bjelopavlići kod Podgorice i Gornji Milanovac zagrlili su dve duše, dve familije, crnogorske i srpske svadbene običaje, gusle i frulu.
Odlučili su da sve bude kao nekada. Mladoženja je po mladu stigao u narodnoj nošnji, praćen „Ej čija frula onim šorom svira“ i „Svilen konac“ pesmama. Svatovi su stigli na mladino porodično imanje u Bjelopavlićima, gde ih je mlada čekala u crnogorskoj nošnji nasleđenoj od svoje prababe.
Po starom crnogorskom običaju, dever i kum ulaze u kuću na dogovor sa mladinim ocem. Tu se razgovara i drže se zdravice: upućuju se želje i životne mudrosti mladencima. Bilo je lepo slušati ih i uživati u njihovim poukama.
Nakon zdravica, mlada izlazi i u deverove ruke je predaje njen otac. Dever mladi obuva cipele, a mlada devera daruje svadbenim peškirom.
Zajedno izlaze iz kuće i dever mladu vodi do mladoženje. Tako se završio običaj izvođenja mlade nakon kojeg je usledio ulazak mladoženje u kuću i pozdravljanje sa rodbinom.
Na porodičnom imanju u Bjelopavlićima se nalazi i vinograd koji su davno posadili Anini baba i deda, a čije je vino počastilo goste i obogatilo događaj svojom vrednošću. Pevalo se i slavilo do dugo u noć.
Venčanje je organizovano u mladoženjinom gradu, Gornjem Milanovcu. Svečano, na velikom gradskom trgu, u prisustvu gostiju iz Srbije i Crne Gore.
Mladenci su želeli da i ovoga puta ispoštuju običaje, te su nakon venčanja otišli u mladoženjinu porodičnu kuću. Mlada je prebacila sito sa žitom preko kuće, mladoženja ju je preneo preko praga i nakon toga dobio slatko od svoje (tada već) supruge Ane.
Nakon što su gosti stigli u restoran Takovski vrt, veselje je moglo da počne! Ulepšano divnom muzikom, vinom iz Bjelopavlića i rakijom koju je Aleksandrov pokojni otac čuvao od dana Aleksandrovog rođenja, baš za ovaj dan.
Raspevano, svečano, nasmejano, uživanje u trenucima, stvaranje uspomena.
Ana i Aleksandar su svoj najsvečaniji dan proslavili kako im je srce želelo. Poštujući običaje, svoje prezime i poreklo, poklonivši se svojim precima i postavši primer svojim potomcima.
You might also like
