Marija i Ilija, glavni su junaci ljubavne priče koja je trajala godinama i dobro utabanom stazom stigla do svog cilja – venčanja.
Mladi i zaljubljeni, uspešni već na početku svojih karijera.
Ona mlada pravnica u svojoj advokatskoj kancelariji, on uspešan građevinski preduzetnik, a oko njih ceo svet.
Kako se od njih i očekivalo, sve je bilo isplanirano i osmišljeno do detalja.
Želja je bila da to bude kraj aprila, kada je sve mlado i zeleno, kada sve počinje da buja i rađa, simbolično sa njihovim važnim početkom.
Početkom zajedničkog života.
Sa mnogo pažnje i ukusa, svaki detalj pomno biran, da baš on bude deo ovog značajnog datuma.
Taj april 2017. je od prvog dana obećavao.
Topao i sunčan, davao je vetar u leđa planovima i pomagao da se organizacija svadbe privede kraju.
Svi su bili srećni što svatovi dolaze po mladu u njenu porodičnu kuću i sve oči bile su uprte baš tamo, ka mestu koje je polako dobijalo svečani sjaj.
Onda se desilo nešto što je promenilo planove i poremetilo organizovani protokol.
Pao je sneg.
Pala je u vodu ideja da Marija na venčanje pođe iz svoje devojačke kuće i to je na momenat poremetilo dobro raspoloženje.
Bio je to izazov koji su morali brzo da reše i da u što kraćem vremenu pronađu drugo rešenje za početak svadbe.
Najbolje rešenje je bio već rezervisani restoran na Rudnik planini, kojem je bilo suđeno da bude upisano u Marijin i Ilijin album sećanja kao jedino mesto njihovog svadbenog veselja.
Ljubav i čvrsta vera u zajedničke namere probudila je ponovo osmehe i svadba je ponovo bila na početku.
Jer – šta je sneg naspram LJUBAVI?
Šta je sneg naspram dobrog raspoloženja? Ništa!
Ali, ko je znao da je sneg bio samo prvi izazov?
Ko je mogao slutiti da se i na venčanju može desiti nezgoda?
Nezgode na venčanjima se dešavaju nekim drugim ljudima.
Ne nama.
…
Sve dok se ne dese.
…
Trenutak je bio dovoljan da se desi. Marija je pala i slomila ruku.
Pala je i svečana euforija i nije bilo mnogo vremena za razmišljanje. Ovaj put raspoloženje je moralo brzo da kaže:
IDEMO DALJE! SVADBA SE NASTAVLJA!
Potpuno zbunjena, srećna, iznenađena, vesela i do neba zaljubljena, KAO PRAVI JUNAK držala je svoju slomljenu ruku podignutom do kraja veselja.
Za njen osmeh bili su zaduženi svi. I jeste, bilo je to divno veselje, raspevano, raspoloženo društvo i nasmejani mladenci. Bez obzira na sve.
Jer – šta su sneg i slomljena ruka naspram LJUBAVI?
Tek uspomene kojih će se Marija i Ilija sa uzdahom i osmehom sećati.
Tek putokaz koji će ih voditi na mesto gde žive parovi koji ne odustaju lako od svojih želja.
Tek znak da su baš tamo gde treba da budu, malo kasnije nego što su planirali, ali ipak zajedno. Na ovom predivnom mestu koje smo posetili u septembru, jer nas je povreda sprečila da to uradimo nakon veselja.
Ali, ako pogledamo priču iz drugog ugla – oni su jedini par koji je svoju svadbenu foto priču stvarao u proleće i u jesen. Zar to nije sjajno? 🙂
Želimo im još mnogo povoda za poljupce, mirnu vodu bez talasa i srećno bračno putovanje.
Fotografije su privatna svojina i podležu autorskim pravima bračnog para i fotografa Ivana Aleksića
You might also like
